A Moment Of Clarity

E, sad.

Ja ovakve fotografije volim da nazivam "iskrenim slikama"...kao da je sam Boža škljocnuo.

U ovoj bolesnoj sredini i društvu (nažalost, rečenice ovakvog tipa su postale kliše, a klišei su najčešće istiniti (još jedan kliše =) ), gde poimanje ljudskih vrednosti doživljava strahovitu devijaciju, mi, koji sebe nazivamo normalnima, pokušavamo da ostanemo takvi u čeljustima ovog haosa i ludila. Verovatno najbolja duševno-zdrastvena institucija za doživljavanje trenutaka ushićenja i prosvetljenja, za osećaj lepote života jeste kafana. Naime, facijalne ekspresije na ovoj slici, pre svega gospode sa leve i desne strane, manje-više objašnjavaju suštinu. Verovatno Boža ovakve slike pokazuje svojim drugarima, Alahu, Budi i u penzionerskom domu Zevsu, Dionisu i ostaloj ekipi, i forsira da tu leži neka iskra života. Ta lica u tim trenucima, su maksimalno moguće čista i iskrena (pošto, verovatno, kristalna čistota i iskrenost ne postoje). Rasterećena, prosvetljena. U toj atmosferi se stvara fuzija ljudskih duša sa prostorom, vazduhom, vremenom i energijom života. Tu se nalazi privremeni beg od svih ogavnih stvari koje su napolju, tada se otvara crna rupa koja nas guta i izoluje na neko vreme. Svi smo tada jedno.

Nadam se da će čistota i vedrina naših duša moći da pliva i da se ne stidi, da prkosi svuda, napolju, da neće doći do toga da samo u kafani možemo da budemo slobodni, bar još neko vreme. S druge strane, možda to i nije loše, jer se time povećava vrednost tog čina i pravi veća razlika sa pukom, i granice su jasnije. Ne znam. Da je dobro-nije. Biće još gore. Ali sačuvaćemo svoju dušu kako znamo i umemo.